U svom bogatom fondu, Muzej grada Beograda poseduje posebno vrednu zbirku gravira, predstava Beograda koje su nastale od XVI do poslednjih godina XIX veka. Izrađivane su u velikim ekonomskim i grafičkim centrima Evrope, u Beču, Augzburgu, Nirnbergu, Lajpcigu, Amsterdamu... Skoro četiri stoleća, najpoznatiji evropski umetnici i graveri rezali su obraze Beograda. Po obnavljanju srpske državnosti u XIX veku, gravire su otiskivane i u radionicama srpske prestonice.

Zbirka gravira Muzeja grada Beograda, osim što ima nesumnjivu likovnu vrednost, predstavlja i izuzetno dragocen izvor podataka o izgledu i topografiji Beograda od XVI do XIX veka, ali i prvorazredni dokument za istoriju Belog grada i Srbije. Može se slobodno reći da se bez odabranih primeraka iz ove zbirke gravira ne mogu u pravom svetlu sagledati sve vizure u istoriji Podunavlja, pa ni srednje Evrope tog vremena.

Pojedini autori i izdavači posvećivali su Beogradu ilustrovane monografije i albume, ali je većina grafičkih dela nastajala uglavnom u vidu pojedinačnih listova u velikim atlasima, istorijama sveta i povestima ratova, u često ponavljanim izdanjima najpoznatijih evropskih grafičkih i kartografskih radionica i izdavačkih kuća.

Na slici je predstavljen bakrorez Georga Fišera, koji je štampan u Beču 1651. godine. Fišer je bio jedan od najznačajnijih kartografa u Austriji. Njegov izgled Beograda iskoristio je oko 1719. godine amsterdamski kartograf Joakim Otens, kao deo Nieuwe en Accurate Caart van de Omleggende Lande van Belgrado. Grad je prikazan gledano sa dunavske strane, tako da se jasno vidi njegovo pristanište, a Gornji i Donji grad su opasani jakim i visokim srednjevekovnim zidinama. „Bela“ („Temišvarska“) kula je branila ulaz u dunavsko pristanište. U Gornjem gradu se vidi i zamak despota Stefana sa kulom Nebojšom.

Dimenzije: 32,5 cm x 45 cm
Broj delova: 234 komada