У свом богатом фонду, Музеј града Београда поседује посебно вредну збирку гравира, представа Београда које су настале од XВИ до последњих година XИX века. Израђиване су у великим економским и графичким центрима Европе, у Бечу, Аугзбургу, Нирнбергу, Лајпцигу, Амстердаму... Скоро четири столећа, најпознатији европски уметници и гравери резали су образе Београда. По обнављању српске државности у XИX веку, гравире су отискиване и у радионицама српске престонице.

Збирка гравира Музеја града Београда, осим што има несумњиву ликовну вредност, представља и изузетно драгоцен извор података о изгледу и топографији Београда од XВИ до XИX века, али и прворазредни документ за историју Белог града и Србије. Може се слободно рећи да се без одабраних примерака из ове збирке гравира не могу у правом светлу сагледати све визуре у историји Подунавља, па ни средње Европе тог времена.

Поједини аутори и издавачи посвећивали су Београду илустроване монографије и албуме, али је већина графичких дела настајала углавном у виду појединачних листова у великим атласима, историјама света и повестима ратова, у често понављаним издањима најпознатијих европских графичких и картографских радионица и издавачких кућа.

На слици је представљен бакрорез Георга Фишера, који је штампан у Бечу 1651. године. Фишер је био један од најзначајнијих картографа у Аустрији. Његов изглед Београда искористио је око 1719. године амстердамски картограф Јоаким Отенс, као део Ниеуwе ен Аццурате Цаарт ван де Омлеггенде Ланде ван Белградо. Град је приказан гледано са дунавске стране, тако да се јасно види његово пристаниште, а Горњи и Доњи град су опасани јаким и високим средњевековним зидинама. „Бела“ („Темишварска“) кула је бранила улаз у дунавско пристаниште. У Горњем граду се види и замак деспота Стефана са кулом Небојшом.

Димензије: 32,5 цм x 45 цм
Број делова: 234 комада