Скулптура инспирисана словенском митологијом (мотив ВЕСНА) представља леп и оригиналан сувенир.
Аутор је вајар Јован Петронијевић. Израђена је од резина, пуњена гипсом, ручно ливена, бојена и патинирана.

Свака скулптура има логотип аутора, жиг бренда РОД и оригинално паковање са описом на два језика.
Скулптуре су заштићене у Заводу за интелектуалну својину.

Висина скулптуре: 12 цм

ВЕСНА
Весна је код Словена богиња пролећа и младости. У народу је омиљена јер смењује владавину зиме и смрти, односно Моране, доноси радост, зелена поља, пупљке и цветање, пријатно време погодније за живот и рад. Весна је богиња победница. Она побеђује смрт и зиму, и доноси своју владавину у природу. Својом облом грађом, бујног попрсја и заносних бокова, јасно асоцира на младост, љубав и плодност.
Веснин божански пар је Стрибог. По легенди, он доноси Весну сваког пролећа на крилима ветра. Од празника који прослављају богињу пролећа, Словени су славили Младенце, празник супружника који су се венчали у претходној години, са жељом да имају пород и у ту сврху су месили медене колачиће. Још један Веснин празник који се одржао до данас је Цвети, док су у време цветања врба деца кићена врбиним ресама, а око врата су им се стављали звончићи да асоцирају на пролећну јагњад. Овај обред је и у хрићанству одржао своје име, а име му је Врбица. Исто тако, у пролеће су се фарбала јаја, обично у црвену боју, која је симболизовала сунце, ватру и топлину, коју је Весна доносила својим долазком. Јаја су се заједно са хлебом и вином поклањала домаћину куће. Једно црвено јаје је стављано поред кућног идола, ради среће и здравља у породици, и чувано је до следеће године.
Од животиња, народ је Весну поистовећивао са ластом која је такође весник пролећа, сматрало се срећом ако се ластавица угнезди под кровом куће.
Весна је веома често женско име код словенских народа.