Skulptura inspirisana slovenskom mitologijom (motiv VELES) predstavlja lep i originalan suvenir.
Autor je vajar Jovan Petronijević. Izrađena je od rezina, punjena gipsom, ručno livena, bojena i patinirana.

Svaka skulptura ima logotip autora, žig brenda ROD i originalno pakovanje sa opisom na dva jezika.
Skulpture su zaštićene u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Visina skulpture: 17 cm

VELES, BOG ŠUMA I ŽIVOTINJA
Kult Velesa je jak i izražen. On je pored Peruna jedino slovensko božanstvo koje su poštovali svi slovenski narodi, naročito je dugo opstao kod Balkanskih i Karpatskih Slovena. Veles je zemaljsko božanstvo, zaštitnik stočara i ratara, zadužen za useve, njive i životinje, divlje i domaće. Čime god da su se sloveni bavili, zavisili su od Velesa. Predstavljan je u liku jakog mladića sa bivoljim rogovima, ali i kao sedi starac, duge brade i sa štapom u ruci. Kao Bog zveri je predsavljan u liku medveda, koji je kod Slovena bio simbol šumskog cara koji se brinuo o životinjama, šumskim plodovima, kao i o šumi samoj. Slavljen je u vreme setve, žetve i ispaše. Velesu su pripadale i duhovne sile: zmajevi i ale, a kultna mesta, pored hramova, bila su: njive, pašnjaci, torovi, trebišta i groblja. Obredi su se sastojali od maškara, vučara (imitacija vukova) i zavetovanja. NJegov simbol je bio štap, a simbolizovali su ga: trava, vuk, medved, crni petao i domaće životinje.
Drveni kip Velesa bio je izrezbaren likovima govečeta, rala i krilatog lava s glavom orla. Lav (zmaj) je na vrhu repa imao cvet ljiljana. Velsova odeća je raskošna - kako i priliči zaštitniku stočara. Brada Velesa predstavljena je klasjem pšenice.
Veles je i zaštitnik ugovora i date reči, poput Peruna, Sloveni su se zaricali i kleli na poštovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Takođe, zaštitnik je magije i mudrosti, ali i muzike koja je usko povezivana sa magijom.