Када је Паулина Ајнштајн сазнала да је њен љубљени син Алберт у вези са колегиницом, студенткињом физике, старијом девојком друге вере, пореклом из забачених крајева Балкана – била је сломљена. „Ако она затрудни, бићеш у великој невољи”, упозорила га је. Али двадесетдвогодишњи Алберт, необуздан и самосталан у приватном животу, баш као што ће то бити и у свом раду на пољу науке, није се обазирао на њену узрујаност и наставио је ту љубавну везу. Дана 27. јануара 1902, девет месеци после идиличног одмора на језеру Комо, Милева Марић, Албертова колегиница са студија и будућа жена, у потаји је родила девојчицу у родитељској кући у Србији. Ни Милева ни Алберт никада нису причали о њој чак ни блиским пријатељима. Као какав краткотрајни, ватрени метеор, беба по имену Лизерл убрзо је нестала у балканском мраку.
Чак и после објављивања додатних седам томова Ајнштајнових списа и многих непријатних открића у вези с његовим приватним животом (флертови, буран развод од Милеве, могућност постојања везе са кћерком жене која ће му постати друга супруга, отуђеност од двојице синова, од којих је један био шизофреник) – Лизерлина судбина помрачује легенду о Ајнштајну.
Сада је пред Вама књига једне жене која је аматерски проучавала његов живот и која је убеђена како је нашла одговоре – одговоре који нису само изненађујући, већ који свакако изазивају контроверзу међу подељеним Ајнштајновим историчарима. У својој књизи Ајнштајнова кћи: Потрага за Лизерл, Мишел Зекхајм тврди да је Милева, будући да није била у стању да своје дете пошаље у сиротиште, нити да нађе некога ко би је усвојио, оставила девојчицу код својих родитеља у Војводини.
Прочитајте шта се стварно догодило са Лизерл!!

304 страна, брош повез
Димензије: 21.0цм x 13.5цм