Skulptura inspirisana slovenskom mitologijom (motiv VESNA) predstavlja lep i originalan suvenir.
Autor je vajar Jovan Petronijević. Izrađena je od rezina, punjena gipsom, ručno livena, bojena i patinirana.

Svaka skulptura ima logotip autora, žig brenda ROD i originalno pakovanje sa opisom na dva jezika.
Skulpture su zaštićene u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Visina skulpture: 12 cm

VESNA
Vesna je kod Slovena boginja proleća i mladosti. U narodu je omiljena jer smenjuje vladavinu zime i smrti, odnosno Morane, donosi radost, zelena polja, pupljke i cvetanje, prijatno vreme pogodnije za život i rad. Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Svojom oblom građom, bujnog poprsja i zanosnih bokova, jasno asocira na mladost, ljubav i plodnost.
Vesnin božanski par je Stribog. Po legendi, on donosi Vesnu svakog proleća na krilima vetra. Od praznika koji proslavljaju boginju proleća, Sloveni su slavili Mladence, praznik supružnika koji su se venčali u prethodnoj godini, sa željom da imaju porod i u tu svrhu su mesili medene kolačiće. Još jedan Vesnin praznik koji se održao do danas je Cveti, dok su u vreme cvetanja vrba deca kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići da asociraju na prolećnu jagnjad. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Isto tako, u proleće su se farbala jaja, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolazkom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Jedno crveno jaje je stavljano pored kućnog idola, radi sreće i zdravlja u porodici, i čuvano je do sledeće godine.
Od životinja, narod je Vesnu poistovećivao sa lastom koja je takođe vesnik proleća, smatralo se srećom ako se lastavica ugnezdi pod krovom kuće.
Vesna je veoma često žensko ime kod slovenskih naroda.