U svom bogatom fondu, Muzej grada Beograda poseduje posebno vrednu zbirku gravira, predstava Beograda koje su nastale od XVI do poslednjih godina XIX veka. Izrađivane su u velikim ekonomskim i grafičkim centrima Evrope, u Beču, Augzburgu, Nirnbergu, Lajpcigu, Amsterdamu... Skoro četiri stoleća, najpoznatiji evropski umetnici i graveri rezali su obraze Beograda. Po obnavljanju srpske državnosti u XIX veku, gravire su otiskivane i u radionicama srpske prestonice.

Zbirka gravira Muzeja grada Beograda, osim što ima nesumnjivu likovnu vrednost, predstavlja i izuzetno dragocen izvor podataka o izgledu i topografiji Beograda od XVI do XIX veka, ali i prvorazredni dokument za istoriju Belog grada i Srbije. Može se slobodno reći da se bez odabranih primeraka iz ove zbirke gravira ne mogu u pravom svetlu sagledati sve vizure u istoriji Podunavlja, pa ni srednje Evrope tog vremena.

Pojedini autori i izdavači posvećivali su Beogradu ilustrovane monografije i albume, ali je većina grafičkih dela nastajala uglavnom u vidu pojedinačnih listova u velikim atlasima, istorijama sveta i povestima ratova, u često ponavljanim izdanjima najpoznatijih evropskih grafičkih i kartografskih radionica i izdavačkih kuća.

Na slici je predstavljen bakrorez Melhiora Hafnera, koji je je 1684. godine u Augsburgu izdao Jakob Kompajer i nalazi se u prvom tomu (od dva) dela Delineatio provinciarum Pannonie et Imperii Turcici in Oriente Johana Kristofa Vagnera. Pomenuto delo je bilo toliko popularno u evropskoj javnosti za vreme Velikog bečkog rata (1683–1699), da je imalo još dva izdanja, 1685. i 1687. godine.

Dimenzije: 32,5 cm x 45 cm
Broj delova: 234 komada