У свом богатом фонду, Музеј града Београда поседује посебно вредну збирку гравира, представа Београда које су настале од XВИ до последњих година XИX века. Израђиване су у великим економским и графичким центрима Европе, у Бечу, Аугзбургу, Нирнбергу, Лајпцигу, Амстердаму... Скоро четири столећа, најпознатији европски уметници и гравери резали су образе Београда. По обнављању српске државности у XИX веку, гравире су отискиване и у радионицама српске престонице.
Збирка гравира Музеја града Београда, осим што има несумњиву ликовну вредност, представља и изузетно драгоцен извор података о изгледу и топографији Београда од XВИ до XИX века, али и прворазредни документ за историју Белог града и Србије. Може се слободно рећи да се без одабраних примерака из ове збирке гравира не могу у правом светлу сагледати све визуре у историји Подунавља, па ни средње Европе тог времена.
Поједини аутори и издавачи посвећивали су Београду илустроване монографије и албуме, али је већина графичких дела настајала углавном у виду појединачних листова у великим атласима, историјама света и повестима ратова, у често понављаним издањима најпознатијих европских графичких и картографских радионица и издавачких кућа.
На слици је представљен бакрорез Мелхиора Хафнера, који је је 1684. године у Аугсбургу издао Јакоб Компајер и налази се у првом тому (од два) дела Делинеатио провинциарум Панноние ет Империи Турцици ин Ориенте Јохана Кристофа Вагнера. Поменуто дело је било толико популарно у европској јавности за време Великог бечког рата (1683–1699), да је имало још два издања, 1685. и 1687. године.

Димензије: 32,5 цм x 45 цм
Број делова: 234 комада