Приредио Милош Ковић
Књига је посвећена једној од највећих епоха српске историје. Доба краља Петра И Карађорђевића, уочи самог Првог светског рата, донело је општи препород и изузетна достигнућа у науци, књижевности, уметности, музици, политици, војној вештини. Она и данас јесу, и могу да буду, узор сваког духовног прегнућа у српској култури.

У расправама о узроцима и поводима Првог светског рата, старе тезе о кривици Србије за ово светско крвопролиће, некада неговане само у земљама које су рат изгубиле, све су присутније у светској академској јавности. Намеће се, зато, потреба да српски стручњаци из различитих научних области још једном, из данашње перспективе, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, размисле о низу питања која поставља историја Срба и Европе у судбоносној 1914. години.

Српска наука је, међутим, време од 1903. до 1914. одавно назвала "златним добом" српске културе и политике. Та оцена односи се како на Србију, тако и на Србе који су тада живели на територијама Црне Горе, Хабсбуршке Монархије, Османског царства, па чак и на оне у расејању, у далеким САД. Било је то доба Милана Ракића, Јована Дучића, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Слободана Јовановића, Стојана Новаковића, Милутина Миланковића, Михајла Пупина, Николе Тесле, Јована Цвијића, Бранислава Петронијевића, Надежде Петровић, Косте Миличевића, Уроша Предића, Стевана Стојановића Мокрањца, Живојина Мишића, Радомира Путника, Степе Степановића, Петра Бојовића, краља Петра И Карађорђевића, Николе Пашића, Милована Миловановића, Љубомира Стојановића.

Ко су били ови људи и како данашње време види њихова дела? Ко су заиста били Гаврило Принцип и Драгутин Димитријевић Апис? У шта су веровале тадашње српске политичке елите, али и „обични људи“? Шта су за њих значиле идеје нације, демократије и људских права? Какав је био стварни утицај круне, странака, официра, сељачке већине на политички живот земље? Ко су заиста били ти сељаци-војници, који су добили епске битке на Куманову, Битољу, Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту? Шта је била „Млада Босна“? Какво је место Анексионе кризе, Балканских ратова, Сарајевског атентата у српској и светској историји тога доба?

У тротомном критичком речнику Срби 1903-1914 на ова и многа друга питања своје одговоре нуди низ водећих српских историчара, историчара књижевности, историчара уметности, филозофа, социолога, антрополога, археолога, музиколога. Форма есеја посвећеним посебним одредницама омогућава савременом читаоцу да једној великој и сложеној теми приступи на свој начин, полазећи од појмова и чињеница које сматра најважнијим, редоследом и путем који сам одабере.

Тврд повез
ћирилица
24x16 цм
800 стр.