POVELJE KNEZA LAZARA - Aleksandar Mladenović
Напомена:
- За купце из Србије важећа цена је у РСД
- За купце из иностранства важећа цена је у ЕУР/УСД
- Писац / Аутор
Свети Великомученик кнез Лазар (Прилепац код Новог Брда око 1329 – Косово поље 28. јуна 1389) издавао је, као и други српски владари, повеље манастирима и појединцима. У књизи ПОВЕЛЈЕ КНЕЗА ЛАЗАРА (Београд, 2003) први пут се доносе на једном месту све до данас познате повеље и писма настале у канцеларији овога српског владара у времену од 1375/1376. до 1388. г. а сачуване било у оригиналу било у препису. Укупно има 15 оваквих докумената упућених на Светој Гори манастирима: Великој Лаври (две повеље), Св. Пантелејмона (две повеље), Хиландару (једна повеља), затим манастиру Раваници, манастиру Горњаку („Ждрелу Браничевском”), манастиру Дренчи, властелину Обраду Драгосаљићу, о судском спору властелина Црепа, повеља граду Дубровнику, писмо Дубровнику, три повеље српског патријарха Спиридона који потврђује повеље кнеза Лазара Хиландару, Горњаку и О. Драгосаљићу.
Старе писане повеље донете су: (а) у оригиналној графији, (б) у рашчитаном тексту датом данашњом српском азбуком и правописом уз строго чување оригиналног језика, (в) у преводу на данашњи српски књижевни језик, и, најзад, (г) дати су факсимили свих оних повеља које су сачуване било у оригиналном рукопису из КСИВ века било у препису. Из оваквог издања поменутих докумената с њиховом садржином моћи ће да се упознају не само научници већ и сви други који нису навикли на стару српску азбуку и правопис а који се интересују за кнеза Лазара чије је име и дело уопште, а посебно у оквиру српског косовског памћења, и данас снажно присутно и вечито актуелно у свакоме од нас.
Аутор књиге ПОВЕЛЈЕ КНЕЗА ЛАЗАРА, Александар Младеновић (1930) завршио је гимназију у Крушевцу 1949. а 1954. је дипломирао на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. После одслужења војног рока (1955) своју универзитетску каријеру започео је као асистент (1956) на Филозофском факултету у Новом Саду, где је докторирао 1963. г. када је постао доцент, затим ванредни професор (1968) и најзад редовни професор (1973) да би 1995. г. отишао у заслужену пензију. Својим научним радом везан је за проучавање историје српског народног и књижевног језика од најстаријих времена до средине КСИКС века. Из те области потичу његови научни радови и књиге, којих данас има више од четири стотине. За свој научни рад добио је низ признања од којих наводимо: стални је члан-сарадник Матице српске у Новом Саду, добитник је Октобарске награде за науку Новог Сада (1969), добитник је 13-јулске награде Црне Горе (1990), почасни је доктор наука Универзитета у Санкт Петербургу (1990), дописни је члан Српске академије наука и уметности у Београду (1997), почасни је доктор наука Универзитета у Софији (2002) и др.
формат: 29.7Кс21, страна: 368, повез: тврд, ИСБН: 86-7558-111-4
Пошаљите Ваш коментар / Оцените овај артикал