POVELJE KNEZA LAZARA - Aleksandar Mladenović
- For customers from Serbia prices in RSD apply
- For customers abroad prices in EUR / USD apply
- Pisac / Autor
Shipping costs for your order will be displayed at the very end of the ordering process, just before you leave delivery details.
Свети Великомученик кнез Лазар (Прилепац код Новог Брда око 1329 – Косово поље 28. јуна 1389) издавао је, као и други српски владари, повеље манастирима и појединцима. У књизи ПОВЕЛЈЕ КНЕЗА ЛАЗАРА (Београд, 2003) први пут се доносе на једном месту све до данас познате повеље и писма настале у канцеларији овога српског владара у времену од 1375/1376. до 1388. г. а сачуване било у оригиналу било у препису. Укупно има 15 оваквих докумената упућених на Светој Гори манастирима: Великој Лаври (две повеље), Св. Пантелејмона (две повеље), Хиландару (једна повеља), затим манастиру Раваници, манастиру Горњаку („Ждрелу Браничевском”), манастиру Дренчи, властелину Обраду Драгосаљићу, о судском спору властелина Црепа, повеља граду Дубровнику, писмо Дубровнику, три повеље српског патријарха Спиридона који потврђује повеље кнеза Лазара Хиландару, Горњаку и О. Драгосаљићу.
Старе писане повеље донете су: (а) у оригиналној графији, (б) у рашчитаном тексту датом данашњом српском азбуком и правописом уз строго чување оригиналног језика, (в) у преводу на данашњи српски књижевни језик, и, најзад, (г) дати су факсимили свих оних повеља које су сачуване било у оригиналном рукопису из КСИВ века било у препису. Из оваквог издања поменутих докумената с њиховом садржином моћи ће да се упознају не само научници већ и сви други који нису навикли на стару српску азбуку и правопис а који се интересују за кнеза Лазара чије је име и дело уопште, а посебно у оквиру српског косовског памћења, и данас снажно присутно и вечито актуелно у свакоме од нас.
Аутор књиге ПОВЕЛЈЕ КНЕЗА ЛАЗАРА, Александар Младеновић (1930) завршио је гимназију у Крушевцу 1949. а 1954. је дипломирао на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. После одслужења војног рока (1955) своју универзитетску каријеру започео је као асистент (1956) на Филозофском факултету у Новом Саду, где је докторирао 1963. г. када је постао доцент, затим ванредни професор (1968) и најзад редовни професор (1973) да би 1995. г. отишао у заслужену пензију. Својим научним радом везан је за проучавање историје српског народног и књижевног језика од најстаријих времена до средине КСИКС века. Из те области потичу његови научни радови и књиге, којих данас има више од четири стотине. За свој научни рад добио је низ признања од којих наводимо: стални је члан-сарадник Матице српске у Новом Саду, добитник је Октобарске награде за науку Новог Сада (1969), добитник је 13-јулске награде Црне Горе (1990), почасни је доктор наука Универзитета у Санкт Петербургу (1990), дописни је члан Српске академије наука и уметности у Београду (1997), почасни је доктор наука Универзитета у Софији (2002) и др.
формат: 29.7Кс21, страна: 368, повез: тврд, ИСБН: 86-7558-111-4
Пошаљите Ваш коментар / Оцените овај артикал