Наш најзначајнији хелениста Милош Н. Ђурић овим делом је поставио солидне основе за изучавање не само античке етике и филозофије већ и целокупне западне мисли, која почива на њиховим принципима. У свом јединственом и надасве богатом опусу, Хеленска етика се чини можда као његово најпотпуније дело, којим је успео да заокружи све оно што је било предмет истраживања суштине хеленске цивилизације – те велике мисли која је свој епитом добила у јединственом и комплексном корпусу етичких начела. Управо та начела су изродила читаву једну цивилизацију у којој и данас живимо. Сам Ђурић је овако говорио о концепту хеленске етике:

„… она је учитељица не само наше етике и наших наука него и целе наше духовне културе. […] Како практичка тако и теоријска хеленска мисао дале су основу свима доцнијим системима, те се доцнија етичка мисао, у решавању својих проблема, од времена до времена, враћала хеленској етици и њеним решењима. […] Од својих почетака па све до непосредне садашњости етика новијих времена није донела ниједну пресудну мисао а да то није учинила под веома дубоким утицајем хеленске етике, у којој се находе основе свих новијих етичких система и праваца, и В. фон Хумболт с правом је рекао да су Хелени ’за нас оно што су за њих били њихови богови’, а Ф. Ниче да су они ’уздодрже наше и сваке културе’.”

Повез: тврд
Број страна: 748
Формат: 170x240мм
Писмо: латиница