Спиридон Јовић (Петриња, 1801.–Беч, 1836), аутор Етнографске слике славонске војне границе, умро је као неплаћени граничарски практикант, истог дана када је добио рјешење о плати. У књижевности се појавио као издавач алманаха Српска зора у Бечу (1836), приповједач (писао на њемачком и српском) и остао познат као аутор чувене, радо пјеване песме „Спомен”:

Сећаш ли се оног сата
Кад си мени око врата
Беле руке савила.

Његов најзначајнији рад је данас у књизи која се појавила у издању Чигоја штампе, иначе писан на њемачком језику, а објављен 1835. Захваљујући преводу Страхиње Костића и приређивачком труду доцента др Славице Гароње то је тек сада добило облик књиге.
Зашто је ово издање важно? Оно предочава (или барем том открићу даје облик књиге) основне области живота српског народа под крајишком управом, од општих географских карактеристика земље и састава становништва, преко начина становања, облика домаћег живота, обичаја, ношње, важних догађаја у животу појединца и заједнице као што су рођење, свадба, погреб, домаће забаве, одлазак у рат. При томе Јовић у своје описе уноси обиље конкретних, животних појединости, даје атмосферу кућног живота, вечерњих окупљања на прелима, растајања пред полазак у рат, просидбених процедура и свадбених свечаности с анегдотским појединостима. Све то даје Јовићевом приповиједању изузетну живост, која се такмичи с најбољим стварима написаним у овој области, дакле са списима Вука Караџића.
Ако се зна да у то вријеме тек Вук Карџић тек почиње описивати народни живот и обичаје, онда је овај рад Спиридона Јовића једна од наших претходница у овом послу. Изванредан стилист, са смислом за појединост, за сцену, слику, анегдоту, склон духовитим коментарима и примјерима, аналитичан и критичан, Спиридон Јовић је дао изванредну слику живота дијела српског народа у Војној граници.

формат: Б5, страна: 130, повез: тврд, ИСБН: 86-7558-284-6