Авалски телевизијски торањ је некадашњи торањ на планини Авали поред Београда. Авалски торањ је био висок 202,87 метара.

Прорадио је после петогодишње изградње, 1965. године. Торањ су осмислили архитекте Угљеша Богдановић (умро 1994. године) и Слободан Јањић, као и конструктор академик Милан Крстић. Његова изградња је била поверена Грађевинском предузецу Рад.

Стотинак грађевинара радило је и зими и лети, уградивши више од 4.000 тона армираног бетона. Врхунац посла је била поставка 60 метара високе антене, тешке око 25 тона, коју су успешно монтирали мајстори Гоше из Смедеревске Паланке. Почетком маја 1965. године торањ је добио коначан изглед, постављене су телевизијске и радио антене. Наизглед мршав на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стијену, торањ је одолијевао зубу времена и налетима кошаве шетајући у пречнику и до једног метра.

29. априла 1999. године, су га разорне бомбе НАТО пакта срушиле на стотинак квадрата његове некадашње терасе.

Торањ је по много чему био јединствен у свету:

Био је једини торањ на свијету који је за пресек имао равноструки троугао
Био је један од веома ретких торњева који није био директно уземљен, већ се ослањао на своје три ноге
Од свог отварања 1965. године, до разарања 29. априла 1999. године био је највиша структура на Балкану
Авалски торањ је био један од заштитних знакова Београда. Путници који би путем прилазили Београду, могли су да знају да су надомак града када би угледали торањ.

Његова реконструкција је отпочела 2005. године.Обновљени торањ је требао свечано да буде отворен на 10. годишњицу његовог рушења тј. 29. априла 2009. Због временских прилика, радови нису завршени, тако да се свечано отварање очекује у аугусту 2009.

Димензије: 10 цм висина, а са кутијом и стиропором 12x9 цм