MUDROST ZAPADA - Bertrand Rasel
- Za kupce iz Srbije važeća cena je u RSD
- Za kupce iz inostranstva važeća cena je EUR / US$
- Pisac / Autor
Дебела књига је велико зло, рекао је Александријски песник Калимах. Уопште узевши, ја сам склон да делим то мишљење. Према томе, ако се усуђујем да пред читаоца ставим ову књигу, то је зато што она, кад је реч о злима, представља оно мање. Упркос томе, она тражи посебно објашњење, јер сам пре неког времена написао књигу о истој теми. Мудрост Запада је потпуно ново дело; ипак, оно се, наравно, никада не хи појавило да му није претходила моја Историја западне филозофије.
Овде сам покушао да дам преглед западне филозофијр од Талеса до Витген-штајна, при чему се осврнух и на неке историјске прилике у којима се ова филозофија развијала. Преглед сам поткрепио низом слика људи, места и докумената, које сам цр-пео, колико је год било могуће из извора времена на које се односе, Нарочито сам настојао, где год се то чинило корисним, да филозофске идеје, које се редовно исказују само речима, преведем у дијаграме који изражавају исту мисао геометријском метафором. У том ми је настојању мало тога могло бити узор, па стога резултати нису увек потпуно успешни. Свеједно, чини се да је такав начин приказивању вредно при-мењивати. Уколико је оно могуће, графичко приказивање има и ту предност што није везано ни за један језик.
Као изговор за још једну историју филозофије могу навести двоје.р Прво, мало је таквих историја које су сажете, а ипак довољно опширне. Има, додуше, много историја које су опсежније; и подробније се баве сваком појединошћу. Ова се књига очигледно не жели надметати са таквим делима. Они који се дубље заинтересују за предмет без сумње ће их с временом прочитати, а можда ће чак посегнути и за изворним тексто-вима. Друго, савремена усмереност према све ужој специјализацији присиљава људе да забораве свој интелектуални дуг прецима. Ова се књига има циљ да се супротстави том забораву. У једном озбиљном смислу, цела западна филозофија је грчка филозофија; и нема смисла бавити се филозофском мишљу кидајући нити које нас повезују са великим мислиоцима прошлости. Некада је било уобичајено мислити калкако филозофима приличи да знају о свему понешто. Филозофија је својатала све знање. Било тако или не, владајуће мишљење да филозофи не треба да знају ништа ни о чему сигурно је сасвим погрешно. Они који мисле да је филозофија „стварно" почела 192и или бар не много пре, не схватају да филзофски проблеми нису настали одједном и ни из чега. Жато се, уопште не извињнвам шта прилично великодушно поступам с грчком филозофијом.
Преглед историје филозофије може се дати на два начина. Један је само препричавање онога што је неко рекао и што је на њега утицало. Код другог, излагање се повезати са извесним критичким коментаром, да би се покзало како се филозофска мисао развијала. Овде је примењен овај други начин. Може се додати да то не би смело завести читаоца да верује како неког мислиоца можемо од прве одбацити само зато што му погледи нису савршени. Кант је једном рекао како се мање боји тога да га оповргну него да га погрешно схвате. Ми треба да покушамо да схватимо шта филозофи желе да кажу пре него што их отпишемо. Ипак, мора се признати да напор каткада ни приблжино не одговара достигнутом знању. Коначно, то је питање оцене коју свако мора донети сам.
Садржај и приступ теми у овом су делу другачији него у мојој ранијој књизи. У том погледу много је заслужан мој уредник др Пол Фолкес, који ми је помогао у писању текста, изабрао многе слике и смислио већину дијаграма. Намера је била да се да преглед неких основних питања о којима филозофи расправљају. Ако читалац, прочитавши ове странице, осети потребу да се бави овом ремом више него што би то иначе учинио, књига ће постићи свој главни циљ.
Издавач: Дерета
Формат: 17кс24.5
ИСБН: 86-7346-295-9
Повез: тврди
Писмо: латиница
Бр. страна: 358
Год. издања: 2003
Пошаљите Ваш коментар / Оцените овај артикал