Тако сам једном, када ми је то требало, измислио и "слободне духове", којима је посвећена ова сетно-смела књига с насловом Људско, сувише људско: таквих „сло­бодних духова" нема, и није их било - али, као Што сам ре­као, они су ми тада били потребни да бих остао расположен усред свих невоља (болести, усамљености, туђине, ацедије, нерада): били су ми потребни као храбри другови и добри по­знаници с којима причаш и смејеш се када ти је до приче и сме­ха, и које шаљеш до ђавола када су досадни - били су ми по­требни као замена за пријатеље које нисам имао. Да би та­кви слободни духови могли једнога дана постојан, да ће наша Европа међу својим сутрашњим и прекосутрашњим си­новима имати такве бодре и смеле момке, физички присутне и опипљиве, а не, као у мом случају, само фантоми и пу-стињачка фантасмагорија: ја бих волео да најмање сум­њам у то. Већ видим како они долазе, полако, полако; и можда ћу убрзати њихов долазак ако унапред опишем у чему видим услове и путеве њиховог доласка?



( Фридрих Ниче)

Издавач: Дерета
Формат: 14кс21
ИСБН: 86-7346-451-кс
Повез: тврди
Писмо: латиница
Бр. страна: 555
Год. издања: 2005