ТЕЖИНА ТАЧКЕ - Раде Кузмановић
Напомена:
- За купце из Србије важећа цена је у РСД
- За купце из иностранства важећа цена је у ЕУР/УСД
- Писац / Аутор
У првој есејистичкој збирци (Дан и ноћ, 1993) романсијер и приповедач Раде Кузмановић писао је о Прусту, Бекету, Гомбровичу, Борхесу, Филиповичу, а у Тежини тачке разматра приповедне стратегије Кафке, Музила, Калвина, Орвела. Вероватно је за трећу књигу остављен аутор какав је Џем Џојс. Кузмановић се изјашњава неоптерећен статусом аутора; он осветљава предности и недостатке одређених приповедних поступака. Стога се није устезао да, како је један критичар истакао осврћући се на Кузмановићеву претходну књигу есеја, први код нас озбиљно уздрма светост „Борхесове парадигме”. У Тежини тачке осветљава домашаје и подбачаје Роберта Музила у његовом главном делу, Човек без својстава. У претходној књизи говорио је и о двојици мало познатих, а по његовом суду значајних домаћих аутора: песнику Николи Вишњићу и приповедачу Павлу Стефановићу. Овога пута афирмативно говори о двојици познатих домаћих аутора: Радомиру Константиновићу и Давиду Албахарију. У тексту "Вишак као мањак" Кузмановић, поред истицања извесних вредности, претежно се осврће на оно што оцењује као крупне недостатке у делу Борислава Пекића.
144 стране, формат: А5, повез: брош, латиница
A ko ceni i voli prozno umeće Borislava Pekića, ne treba ovu zbirku eseja da uzima u ruke ili bar ne treba da pročita esej „Višak kao manjak“. Iako Kuzmanović uvažava pojedine vidove Pekićevog postupka, autor Novog Jerusalima i Hodočašća Arsenija Njegovana je prošao ko bos po trnju.