Испричао сам вам ове појединости о астероиду Б 612 и поверио вам његов број због одраслих особа. Одрасли воле бројеве. Кад им причате о неком свом новом пријатељу, никад вас не питају о оном што је битно. Никад вам не кажу: „Какав је звук његовог гласа? Које игре највише воли? Скупља ли лептире?“ Питају вас: „Колико има година? Колико има браће? Колико је тежак? Колико му отац зарађује?“ И тек тада верују да су га упознали. Ако одраслима кажете: „Видео сам лепу кућу од ружичасте цигле с мушкатлама у прозорима и голубовима на крову...“, они неће моћи да замисле ту кућу. Њима ваља рећи: „Видео сам кућу од сто хиљада франака.“ Тада ће узвикнути: „Како је лепа!“

Исто тако, кажете ли им: „Доказ да је Мали Принц постојао јесте то што је био диван, што се смејао, што је желео овцу. Кад човек жели овцу, то је доказ да постоји“, они ће слегнути раменима и сматраће вас дететом! Међутим, уколико им саопштите: „Планета с које је дошао Мали Принц јесте астероид Б 612“, биће задовољни и неће вам више досађивати питањима. Такви су они. Не ваља се зато на њих љутити. Деца морају много тога да праштају одраслима.“

У свом кратком лету од астероида Б 612 до чудне и њему стране планете Земље мали принц открива неколико других планета и њихових становника. Сви су они уображени и саможиви и без икакве љубави или разумевања обављају послове који малом принцу изгледају као да су потпуно бесмислени и бескорисни. Из духовне пустиње таквих светова мали принц се спушта на Земљу где као случајно пада у стварну пустињу – Сахару. На тој Земљи без људи, он мало-помало спознаје да су рад, пријатељство и љубав вредности без којих човек не може да живи.

Формат: 13x20 цм
Број страна: 112
Писмо: Ћирилица
Повез: Тврд