Гага Николић ме је на мала врата увео у свет уметности кад сам имао седам година. Срели смо се поново кад сам се, након излета у сликарство и музику, вратио писању. Гага ми је тада свесрдно помагао да напишем књигу Живот иза завесе о његовом пријатељу Зорану Радмиловићу.
Убрзо затим снимили смо моје стихове као поклон Горану Султановићу за рођендан.
Водили смо и обичне разговоре, правио је шале на мој, али и свој рачун, одржавајући баланс.
Само једном сам успео да му продам његов штос и платим пиће. Није се наљутио.
Пуштао ме је у свој живот, за свој сто.
Била је то својеврсна академија живота и уметности. Учио ме је колико је нешто у животу важно, а колико не.
Договорили смо и сусрет кад се врати из болнице, слутио се наставак стварања неких заједничких дела. Људи би рекли: Није се дало, болест је била јача.
Ипак, верујем да смо се срели. На један другачији начин, али и даље близак, док сам стварао ову причу. Појавио се кроз своје најоданије пријатеље и његову Милену, пружајући ми на увид причу о последњем сну. (Душан Стојановић)

Формат: 145x205
Број страна: 246
Писмо: Ћирилица
Повез: Мек