Романи Патрика Мекграта спадају у оне књиге које потпуно обузимају читаоца, јер се границе између књижевних ликова и читалаца бришу у препознавању и поистовећивању, како у дискретном психолошком нијансирању, тако и у животним ситуацијама, које Мекграт насељава оригиналном књижевном имагинацијом. Уточиште је књига која је Мекграту донела номинацију за престижну књижевну награду Ухитбреад, мноштво најпохвалнијих рецензија и велики књижевни углед. Но, на другој страни је креативно испровоцирала још једног писца – Стивена Кинга да, за Парамоунт пицтурес,уради филмску адаптацију сценарија. Шта је опчинило велику читалачку публику и мајстора хорора и најтајнијих делова људске психе – Стивена Кинга? Радња романа би била обична и мелодраматична да се Мекграт није, на себи својствен начин, побринуо за њу.

У лето 1959. године Макс Рафаел постаје заменик управника забачене болнице за умно поремећене. Његова жена Стела – лепа и усамљена – зближава се са болесником, Едгаром Старком, а њихова веза се развија у опсесивну и деструктивну љубав. Лавиринти психе, поремећених емоција, остатка свести и неизрецивих стрепњи и жеља, основне су драматуршке окоснице ове књиге, која на течан и бриљантан начин дефинише границу између светлости и таме и прати рељеф поремећености – онај део свети где се оданости са невероватном храброшћу изврћу и изопачују...

Уточиште је, вероватно, Мекгратова најмрачнија и најреалнија књига. Слојевито, заплетено штиво, чији ужаси и злоћудности нису оно на шта на први поглед личе

Издавач: Дерета
Формат: 14кс21
ИСБН: 86-7346-290-8
Повез: броширан
Писмо: латиница
Бр. страна: 235
Год. издања: 2003