Na zabačenoj afričkoj farmi, beli gazda i njegova kći Magda vrte palčeve čekajući da ovčija vuna poraste. Služe ih potomci izgubljenog plemena Hotentota, ni crni ni beli, već mrki ljudi, bruinmense. Magda je željna uzbuđenja, ali kad na imanje stignu dve nove neveste – najpre raskalašna maćeha, a potom i Klajn-Ana, mlada žena sluge Hendrika – ona se okreće protiv oca i sanja o krvavoj osveti. Anarhija koja iz toga sledi opisana je u Magdinoj strastvenoj i samoparodičnoj ispovesti u 266 slika. "Više nije potrebno da se brinem kako da ispunim dane. Prekršila sam jednu zapovest, a grešnici se ne dosađuju."

U srcu zemlje je Kucijev drugi roman, objavljen u Kejptaunu 1976. Sve dijaloge u knjizi, izvorno napisane na afrikansu, sam pisac je preveo na engleski za britansko i američko izdanje. Roman je osvojio južnoafričku nagradu CNA. Magda opisuje i kritikuje samu sebe, mnogo bolje nego što bih ja to umeo. Njen život je ispunjen pogrešnom vrstom ljubavi; ona ume da voli samo vlastiti gnev, vlastito «nazubljeno» devičanstvo. Svaka životinja na farmi ima svoju ulogu: samo je ona izuzetak. Kao i farma, ta pustinja u njoj vapi za navodnjavanjem... Kuci je majstor istančane histerije.
Anatol Brojard, New York Times (1977)