„Бесрамно проницљиво. Разгаљујуће субверзивно и духовито.“
– Индепендент

Која особина – тежина или лакоћа – више одговара људској егзистенцији? И где се озбиљност завршава да би уступила место неозбиљном, и обрнуто?

Година је 1968. Совјетски тенкови улазе у Праг, гушећи политичке слободе и снове о промени. А Тереза је љубоморна. Њена љубомора, укроћена током дана, буди се ноћу, прерушена у снове који су заправо песме о смрти.

Томаш је растрзан. Он воли Терезу, али не може да се одрекне своје склоности ка неверству.

Сабина је Томашева омиљена љубавница; ни она не воли да се везује. Када јој нови љубавник Франц постане понизно веран, она нестаје из његовог живота да би на крају нашла само „неподношљиву лакоћу постојања“.

Са уметничким осећајем за парадокс, Кундера исписује величанствене странице на којима се спајају разиграност и дубина, сан и рефлексија, љубав и политика. Сама смрт ту има двоструко лице: благе, сањиве туге и окрутне црне фарсе. Јер роман којим је Кундера стекао светску славу такође је медитација о смрти – смрти појединаца, али и могућој смрти старе Европе.

„Мрачно и бриљантно остварење.“
– Ијан Макјуан

Формат: 13x20 цм
Број страна: 376
Писмо: Латиница
Повез: Мек