Добитник Нинове награде.

Стварност остаје ружно паче, ако је пажња не претвори у лабуда.

Владимир Пиштало јесте данас један од најзначајнијих савремених српских писаца, а његова дела, пре свега романи Тесла, портрет међу маскама и Миленијум у Београду, преводе се, или су већ преведена, на двадесетак светских језика.

Роман Венеција сасвим на вредносном и смисаоном трагу ових већ канонских књига српске књижевности, отвара нам и неке нове хоризонте. Венеција је један од најнеобичнијих романа наше књижевности управо због своје комуникационе платформе. Писана у тананом процепу између билдунгсромана и књиге метаморфоза, она износи пред читаоца једну дубоко личну причу интелектуалног одрастања и поетских метаморфоза.

Пишталова Венеција показује ону броделовску љубав за Медитеран. Кроз књигу о промени, књигу о обртању свих значења у карневалу, аутор посматра Венецију на озареним лицима људи из целог света.

Писана између начела да је „цео свет закључан, а кључеви се не виде“ и да је „метафора алатка стварања коју је Бог заборавио у свету“, Венеција представља други свет у овом свету, у рембоовској „ненастањивој страни ваздуха“. Она је метафора духовне потраге, наш Роман о Чарнојевићу за двадесет и први век, омаж Фелинијевим светим лудама, омаж Казанови, који је трчао маратон кроз тела жена. Попут химере самог града и роман Венеција је зачудна синкретистичка мешавина, књижевни одговор на постојање ове „плутајуће бајке“.

Пред нама је, дакле, дубоко најличнија књига најпоетичнијег српског писца.

– Ненад Шапоња

Формат: 13x20 цм
Број страна: 200
Писмо: Ћирилица
Повез: Тврд