Мора да сам свих ових година била успавана лепотица, и појела сам била, очигледно, отровну јабуку. Не знам ко ми је увалио ту отровну јабуку? Мама? Школа? Сви мушкарци у мом животу? Александар, мој бивши муж? Оне узалудне љубави које су дошле после њега? Идеологија левице на којој је одрасла цела моја генерација, да нико не треба никога да води? Тито? Небитно је сада. Сада знам. Сада доживљавам просветљење. Где су отишле оне пензионерке, да им кажем да стварно не мрзим мушкарце?
Схватила сам, напокон! Ради се о нечем другом.
Феминизам убија романтику. Феминизам убија велике мушке потезе. Феминизам је срање!
Да ме нико не чује, то је једно велико срање.
Хоћу да дођеш по мене, ухватиш ме за руку и одведеш ме негде, и да не знам где, само да жмурим и ти да ме водиш, да први пут у животу осетим како је то бити права нормална жена.

Узбудљива, духовита и потресна прича о љубави, љубомори, паду и устајању, о губитку и поновном освајању властитог живота. Ово је књига о страху и дрхтању, буци и бесу, о попуштању, слабости и снази, о јакој жени која среће јаког мушкарца и препушта му се.

Формат: 13x20 цм
Број страна: 273
Писмо: Латиница
Повез: Мек