Мислио сам – сећам се – да је Шалупа вештица огромне утробе и да су људи, које је деда бацао у море, били живи, а да су им биле умрле само руке и ноге. Нисам знао шта је палуба, ко је Цампика, одакле му такво име, зашто је гледао у небо, док су људи тонули у море, и на кога је горе, изнад облака, галамио.

У новом роману Вука Драшковића стварност је невероватнија од сваке фантазије, а кошмарна сновиђења претачу се у такву реалност. У животној драми главног јунака Видана огледа се цео двадесети век Србије, и доба данашње, и обриси онога што ће се тек догодити. Још док је био дете Видана су приче његовог деде односиле на дно мора, поред грчког острвца Видо крај Крфа, где би, међу алгама и шкољкама, сањао са заспалом дедином војском. Одатле, из тог сна, Видан је видео све. И време прошло и време будуће. Уснули на дну мора умиру тек на крају двадесетог века. Њихови снови су потопљени, победе прометнуте у поразе, слава у стид, а кућа у рушевину,
у којој врачи суде по каменом закону.

„Начинивши корак даље од Доктора Арона у свет књижевне имагинације, Вук Драшковић се заправо вртоглаво приближио и историјској, и уметничкој истини о нама, некадашњима и садашњима.“ Љиљана Шоп

Формат: 13x20 цм
Број страна: 174
Писмо: Ћирилица
Повез: Мек