У земљи у којој главни путеви и даље иду друмовима из времена Рима, није чудо што ће јунакиња једне од прича узвикнути: „Нема бекства из земље која припада Царству. НИКАДА.”

Без обзира да ли их прате шнауцери закрвављених очију, или шверцују свемоћне пилуле у Будимпешту, или у новосадској мећави траже срушену кафилерију, јунаци ових приповедака спремни су на све, па треба да буду спремни и читаоци јер их на крају пута чека изненађење.

И што јунаци све више откривају, и све више разумеју, опасност је већа јер њихови противници не само што су вешто скривени, већ су и немилосрдни.

„Приповетке Мирјане Новаковић поигравају се жанровским конвенцијама СФ-приче, хорора, крими-приче, антиутопије, али тиме се не укида њихов ангажовани однос према социјалној стварности ауторке и њених читалаца. Транзицијска стварност Србије с краја XX и почетка XXИ века улази у ове приповетке као духовита транспозиција поремећеног вредносног система, па и као фантастично отеловљење идеолошких флоскула, социјалних апсурда и митема на којима он почива. Тиме се у приповедању Мирјане Новаковић остварује унеколико парадоксални спој дистопије и живе, упечатљиве, сатиричко-критичке слике стварности. На том фону, њени јунаци се граде као оличење узалудне људске чежње за пуним самоостварењем и срећом из које се рађа чудо приче као апсолутне лажи и једине истине за коју знамо.“ Љиљана Пешикан Љуштановић

Формат: 13x20 цм
Број страна: 216
Писмо: Латиница
Повез: Мек