Ми не живимо ни са лепотом ни са истином већ са другим људима, написао је једном мудри песник Душан Матић. То је добро запамтио Предраг Перишић док се спремао да крочи на стрму стазу (у оба смера) драмског писца и филмског сценаристе.

Измислио је смешно-тужне јунаке у десетак домаћих најгледанијих филмова, као професор драматургије извео на јавну сцену десетину филмских аутора...

У новије време објављивао је слике из живота, записе који оштроумно, али и ненаметљиво прате судбине и невоље наших савременика (зашто да кријемо, сви смо ту, на овај или онај начин). Ове мале приче понекад се састоје само из дијалога, невоља које нас чекају иза угла и од којих нема спаса.
Мале приче само иронично најављују дугу ноћ. То не значи обавезно и лак сан – ја сам их доживео као повод и узрок несанице. Зато ових педесетак крокија, скица за неке будуће филмове, доживљавам као драгоцено сведочанство које ће кад (и ако) све ово прође сведочити каква су била времена на брдовитом Балкану кад је још постојала нада да ће улазак у 21. век донети нешто боље од наших сиротињских ђачких дана и сналажења у студентским мензама. А тада нам је било лепо јер смо били млади и за боље нисмо знали, написао је о овој књизи књижевни критичар Милан Влајчић.

Формат: 14,5x20,5
Повез: Брош
Писмо: Ћирилица
Број страна: 224