Ако желите да чујете и прочитате 14 животних прича прочитаћете и толико мини-романа. Фасцинантно је како приповедач Стевчић савршено влада техником приче, свака његова прича је посебна и не дотиче претходну ни на који начин. У његовој прозодији назире се изузетан приповедач са познавањем лексике, људске природе, породичних и социјалних односа. Потпуно је изненађујуће уклапање прича у поједине историјске контексте и изузетно познавање истих. Ретко се среће приповедач који тако једноставно и сигурно влада реченицом и српским језичким благом. Зато је немогуће издвојити било коју од његових прича и рећи – ова је најбоља. У његовом случају такав суд једноставно не може да функционише. Стевчић је овладао на изузетан начин поентирањем у својим причама. „Финале” сваке приче и његова порука је нешто што је необично и понекад изненађујуће. Појава оваквог приповедача сигурно ће бити запажена у ономе што данас називамо „остатак” српске књижевне критике. Сваки читалац моћи ће да препозна делове свог живота у свакој од ових прича.
Жарко Чигоја

страна: 161
формат: А5
повез: брош
писмо: ћирилица