Награда „Борислав Станковић“.

Окултни трилер из времена пада Константинопоља.

Ремек-дело новије српске књижевности, Петковићев роман о последњим данима Византије обједињује поигравање писца историјом, религијом и магијом, пружајући уверљиву представу и духовне и географске мапе одумирућег Царства.

Група коњаника почетком XВ века набаса на антички маузолеј, који ће се испоставити као место иницијације њиховог мистичног искуства, у чијој је основи учење да душа непрестано путује и „на свом путу мења само имена, чувајући притом савршено сећање на смрт“. Главни јунак, Филарион, и његов учитељ, византијски филозоф неоплатоничар Гемистос Плитон, водиће читаоце као какве следбенике кроз својеврсно ходочашће на путу остваривања бесмртности душе и досезања божанског у човеку. На позадини ове дубинске потке Петковић оживљава Константинопољ, Мистру и последње остатке хиљадугодишње империје преко историјских ликова филозофа, војсковођа, царева и обичних становника Града над градовима, у тренуцима уочи и за време његове херојске одбране и, с друге стране, на прагу буђења интереса за хеленску културу у хришћанском свету. Сучељавање хришћанства и надирућег ислама, у епохи када хришћани осећају да их је вера напустила и да је могуће спојити питагорејско и Христово учење – дају овом роману свеобухватну арому позне византијске цивилизације.

„Структура текста у завршници даје утисак зборника једне над-књиге, свете и магијске истовремено, у којој се прожимају алузије на Платонове дијалоге, старозаветне и новозаветне текстове, али и апокрифне списе, књиге у којој се укрштају фикција, историјски записи и ониричка сведочења.“ Ђорђе Деспић

Формат: 13x20 цм
Број страна: 544
Писмо: Латиница
Повез: Мек