Мале приче из Вуковог Рјечника и Српских народних пословица.

Поједине речи које је унео у своја издања речника српског језика, као и пословице и загонетке које је записивао и објављивао, Вук није тумачио уобичајеним лексикографским дефиницијама, него углавном илустровао и одгонетао правим малим прозним медаљонима, кратким и заокруженим „кажама“ сачуваним у народу. На тај начин оставио нам је низ прича о речима и изразима (бабини козлићи, вјештица, гребениште, дембел, ђаволак, злогук, кука и мотика, мора, причешало, расковник, тамни вилајет, упрђети, џаба и многе друге), које се с пуним правом могу сматрати како допуном народног блага обједињеног у његовим народним приповеткама, тако и још једним доказом Вуковог приповедачког дара.

„Књига Приче о речима покушај је реконструкције сложеног пута стасавања Вука Караџића као приповедача и сакупљача народних приповедака. У Српском рјечнику из 1818. године налазимо обиље наративних записа који показују да се, још тада, Вук увелико учио како да усмено казивање преточи у књижевно обликован запис, кратак и ефектан у мери прихватљивој за читаоце.“ Миодраг Матицки

„Вук је у Рјечнику, а још више у свом издању пословица, понекад забележио и причу из које се пословица извела. Није случајно што су ове приче превасходно с комичном димензијом: смех је ту увек у име правила и закона а на рачун одметника и, уопште, отпадништва од правилности.“ Радомир Константиновић

Формат: 13x20 цм
Број страна: 344
Писмо: Ћирилица
Повез: Мек