Проза Иве Андрића, а посебно његове приче, често се бави трагичним судбинама људи поодмаклих година који у себи носе искуство света, његове драме, успоне и падове. Кроз овакве ликове писац разрешава унутрашње животне противречности и комплексно раствара једну могућу визију стварности која нас окружује. На тај начин Андрић изналази књижевни простор у ком је видљиво колико човек сам себе ствара, колико сам гради своју реалност или пак како се сам затамњује и поткопава. У великој слици и представи јунака и антијунака, осим приповедачког оквира који је базиран на изворној богатој и драматуршки разуђеној биографији Симона Боливара, путу Алије Ђерзелеза, Мустафи Маџару, легендама о побуни, рзавским бреговима и руђанским беговима, Андрић пролази кроз време, догађаје, географију и документа дајући им један нови контекст због којег читалац познате ствари види као нове. Осим ванвременског мајсторства композиције, овај велики мајстор приповетке показује непревазиђену вештину преплитања планова протканих уверљивим дијалозима који нам откривају и дочаравају људске ћуди и подстицаје, афекте и гестове, љутњу и плач, молбу и немоћ. Заводљива мудрост привлачи сваког пасионираног читаоца и поштоваоца Андрићевог дела да му се изнова враћа.

Формат: 130x205 мм
Број страна: 226
Писмо: латиница
Повез: Тврд