Сјај дарежљивих открића путовања ка вечности

Још од најранијих средњовековних записа, па до најсавременијих текстова, путописи су имали значајно место у биографском, етнолошком, историјском и другим видовима тумачења света. Путописна проза није редак случај у нашој књижевности – Иво Андрић достигао је врхунац у овом жанру, а пред вама су одабрани путописни текстови преузети из последњег тома првог издања Сабраних дела, уз фрагменте и записе из Знакова поред пута и Свезака.

У Андрићевој путописној прози занимљива је улога наратора који путовање узима као слику коју уграђује у склоп нарације, приче и серије заплета, пратећи релацију од прве до последње тачке. Мотив пејзажа, не само као део приповедачке целине него и као самостална тема, новост је коју Андрић уводи у наше прозно стваралаштво. Андрићев пејзаж се не зауставља само на спољној слици већ активно укључује свог аутора користећи лирску интонацију, израз који носи личну ноту и посебан фокус кроз који аутор сагледава тај пејзаж, а нарочито то што сваки пејзаж умножава асоцијације за промишљања посве различитих проблема, те је стога путописна проза Иве Андрића увек изнова изазовна за читаоце. Посебно се то огледа у његовим бројним путописним рефлексијама о Срему, Војводини, Босни, Дубровнику, Кракову...

Погледи, време, предели и лица код Иве Андрића подсећају да је претварање тајни у открића истовремено и даровни чин, који од путовања изискује и очекивано пожртвовање: сусрет себе и света, открића и изненађења, нечег већег од започетог предела и трајнијег од једнозначног утиска.

Број страна: 302
Формат: 14x21
Повез: тврди
Писмо: латиница