Драматична и дирљива сага о веку логора.
„Први роман о Јасеновцу.”

Трагична судбина човека од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца, па до НАТО бомбардовања крајем деведесетих година прошлог века, одвија се на великим платнима човекове толеранције, опстанка, бола... Могућност, уопштено говорећи, да се све то представи у првом роману о Јасеновцу као доминантној теми, јесте велики покушај да се уједно прикажу и сва страдања двадесетог века. Игор Маројевић у свом несумњиво најбољем досадашњем делу о „веку логора“, како се и назива двадесето столеће, пише хладним тоном, чија мелодија, упркос свем ужасу, проналази ватру која тиња и баца пламен сећања на оне људе и њихове судбине који све више тону у заборав пред неким другим ратовима, неким другим крвавим страдањима. У таквом миљеу, Иванка Новчић, једна од протагонисткиња овог романа, својим чудноватим еросом успоставља баланс, или, боље речено, прелаз између таме и светлости, нудећи наду у спасење невиног, или бар друкчији поглед на оно што је преостало у Остацима света...

Зоран Богнар

Игор Маројевић у роману Остаци света проноси нову постидеолошку штафету широм европског простора. Приповедачи предају један другом говорну штафетну палицу, како би техником сказа испричали историју страдања у двадесетом веку, од Шпанског грађанског рата до НАТО бомбардовања СР Југославије. Ако је Хана Арент указала на баналност зла тоталитарних идеологија двадесетог ве-ка, у једном од најбољих српских романа у двадесет првом столећу Маројевић приповеда о неподношљивој учесталости патње или (пре)великим остацима зла. У добу високоидеологизованих и пристрасних наратива којима обилује савремена књижевност, аутор успева да у нарацију уведе вапијућу полиперспективност у предочавању злочина: од Јасеновца и Блајбурга до Кравице и Сребренице. На тај начин избегавају се поједностављујући увиди у психолошке профиле и „левих“ и „десних“, и злочинаца, али и жртава, у корист њихове историјске уверљивости и романескне узбудљивости.

Формат: 13x20 цм
Број страна: 400
Писмо: Латиница
Повез: Мек