Прича о другачијем, мање знаном лицу Београда

Ако сте са било ким разговарали о масонерији, добили сте, безмало сигурно, само две врсте одговора: онај типични– када је неко изричито против ове организације и онај, не тако чест – када се неко коме се обраћате односи према масонима позитивно. Интересантно, оних у средини – нема. Масони никога не остављају равнодушним. Моја амбиција је била да се нађем у тој, средини. Да останем доследан свом новинарском послу, а да покушам да не будем ни на чијој страни. Зато је у мом случају било посебно важно то што овој теми прилазим тако што водим читаоца у необичну шетњу Београдом, истовремено имајући слободу да заједно с њим постављам питања на која ни сам немам потпун одговор. И, гле чуда, када је неко само драговољан да отвори очи, примећује свашта… Јер ово је прича о уметности очигледног, а истовремено прикривеног. Чар трагања за масонским здањима, споменицима, обележјима или једноставним грађевинским „потписима“ истовремено је и откривање онога што се налази не у забитима периферије или мрачним и неприступачним сокацима, већ у самом срцу српског престоног града.

Ово треба да буде прича о другачијем, мање знаном лицу Београда Реч је о томе колико је Београд био важна тачка на карти европских слободних зидара током протеклих неколико стотина година и колико је значајних масонских потписа остало на грађевинама овог града, који је у симболичном смислу капија Европе. Пођимо у обилазак важних улица, споменика и грађевина како бисмо сагледали утицај слободних зидара на на историју овог града.

Зоран Љ. Николић

Формат: 15.5x22 цм
Број страна: 264
Писмо: Латиница
Повез: Тврд