Значка савремене београдске и српске боемије, Гробаров је песник, и то “уклети песник”, како су некада називали боеме. Уклети песници су они који не чекају да им “наиђе инспирација”, да их нека виша сила части надахнућем, већ сами крећу у потрагу за “искрама духа”, како их назива Велимир Хљебников, у сусрету “изненађењима душе, како их назива Шилер. На том Путу ка надахнућу песници, неминовно, наилазе на препреке и изазове, некад у течном алкохолном стању, некад у психоделном стању душевног “првокласног хаоса”, како би то назвао Станислав Винавер. Савлађујући те демоне, песници навлаче на себе плашт уклетости. Они свој грађански углед и своје здравље, па и живот, приносе на олтар Поезије! После тих жртава њихово име почиње да светли, указујући следбеницима на замке и искушења тог Пута.
Јаков Гробаров се данас у Београду осећа царски. Све што учини, све што каже, све што створи, и све што поруши, све што прећути и све што забрбља и забрља, претвара се у причу, у анегдоту, у легенду, и постаје опште добро. Сви ће му платити пиће, ако је жедан, и сви ће га нахранити, ако је гладан! И сви ће се помолити Богу, да нам још дуго потраје!
Београд без Гробарова био би прилично пуст!
Има ли веће награде!?

Број страна: 104/илустр.
Формат: 13,5 x 21 цм
Повез: меки са клапнама
Писмо: ћирилица