Чим је промолио главу са друге стране живице, Адама за врат зграби гарава баба те га грубо убаци у велику јутену врећу. Дечак заусти да врисне али његове вратне жиле беху зналачки притиснуте кривим, избораним прстима – изгубио је свест и пре него што џак беше увезан и упрћен на грбава леђа старице.

*

Нико никада није открио којим се путевима креће Караван чудеса, и нико га није два пута видео. Шапутало се да прати некакву звезду, коју нико други не може да види до неки њихов слепи кротитељ видри. Некад би то путујуће вашариште наступало на трговима блатњавих рударских насеља, некад на ливади између раштрканих заселака. Знало се само да се колска поворка никада не враћа на место на ком је већ боравила.



„Прича новог Петровићевог романа повешће свог читаоца ’путањама којима иначе никада не би закривудао’, где може ’видети и доживети и оно што другима промиче’, попут бумеранга исцртаног летећим веверицама који ’лети као да пркоси правилима’ и свог власника одводи у неслућену авантуру... Повезујући различите паралелне светове Караван чудеса доноси у њих магију и загонетност без којих би људски живот био лишен снова и маште, а, истовремено, постаје прибежиште за другачије, одбачене и усамљене за које нема довољно простора у реалној свакодневици.“

Формат: 13x20 цм
Број страна: 144
Писмо: Латиница
Повез: Мек