Ово је прича о уметничким озарењима, али и животним усудима. Уметност је велика позорница на којој се крећу јунаци који улоге не бирају, него их добијају. Изгубљени у сопственим постојањима, они допуштају сновима да их воде верујући да једино тако могу открити сопствени идентитет.

Приређујући Шекспировог Краља Лира на сцени Дворског националног театра у Минхену, главни јунак ове приче, Јоца Савић – српски уметник неправедно занемарен на нашим просторима – подсећа нас на свепрожимајућу природу уметности и њену суштину која лежи у неисцрпној разноликости тумачења исте приче. Парадоксалан спој стварности и уметности одговара споју људске ништавности и неограничене људске могућности. Управо у том парадоксалном споју почива космичка димензија људског постојања.

Формат: 145x205
Број страна: 200
повез: брош
Писмо: латиница