У овој књизи очекују вас успомене једног аутентичног београдског инсајдера о мирном градском одрастању, о кокавцима и мацолама, дискомеру и сексиметру, чувеној “Демији” и мање познатом “Жубору цвећа”. Аутор је кратко и јасно објаснио једну компликовану ствар – како се постаје Београђанин. У форми лексикона, кроз серију духовитих епизода и анегдота, он дели своје успомене онако као што се некад делила ужина у школи, без великих речи и гестова. Његова сећања нису хронолошка, већ емотивна и заједно чине колаж наше заједничке прошлости, наш београдски “Амаркорд”.
Маринковић нас враћа у већ митске осамдесете и објашњава зашто је Београд, такав какав јесте – ни посебно леп, ни претерано ружан – остао наш, добар и удобан као “старке” разгажене на топлом градском асфалту. Цурама и дечацима у најбољим годинама, који су у Београду научили све што им је у животу и даље важно, ова књига ће помоћи да поново пронађу свој помало већ заборављени град и себе у њему. Другима ће Маринковићева књига послужити за упознавање са старим, шмекерским духом Београда. Тај “београдски шмек” је нешто што је тешко дефинисати, а лако препознати.

Формат: 16x16 цм
Број страна: 164
Писмо: Ћирилица
Повез: Мек