Жени Лебл

Жени Лебл ро]ена је 20.06.1927. године у Алексинцу. Од 1933. године је живела у Београду, где је завршила нижу гимназију.

Уочи одвођења јеврејских жена и деце у логор на Сајмишту побегла је у Ниш где је живела под лажним именом. Због илегалног рада ухапшена је почетком 1943. године и отерана на рад у Рајху, а ослобођена је у Берлину 1945. године.

По повратку у Београд завршила је гиманзију и студирала право и Новинарско-дипломатску високу школу. У исто време радила је као сарадник ''Политике''.
1949. је испричала виц о ''љубичици белој'', након чега је ухапшена због ''клевета против народа и државе'' и кажњена "принудном мером друштвено-корисног рада са лишењем слободе у трајању од годину дана''.
После две и по године проведених по затворима у Рамском риту, Забели, на Гргуру И, Гргуру ИИ и Голом отоку помилована је.

Септембра 1954. године иселила се у Израел и посветила се истраживању историје Јевреја на тлу бивсе Југославије, нарочито у Србији и Македонији.

Објавила је више десетина књига, од којих су неке објављене и на срспком језику. Бави се и превођењем на српски језик.