Херодот

ХЕРОДОТ (Херодотос), отприлике 485-425. г. пре н.е. из Халикарнаса, грчки историчар-отац историје, Био је у Атини пријатељ Софокла и Перикла. Учествовао је 444/443. г. у оснивању панхеленске колоније Турији (Тхуриои) у јужној Италији. Његово дело (касније је подељено на девет књига које су добиле називе према именима муза) обухвата доба од тројанског рата до Ксерксовог похода против Грка (битка код Микале 479.г). Делује, веровално, недовршено. Историјске догађаје Херодот приказује као фазе дубоки укорењених супротности између Европе и Азије. Више пута су уметнути дуги етнографски ескурси о Египту, Феникији, Месопотамији и Скитији, кад излагање о ширењу персијског царства пружа прилику да се прича о овим народима. Материјал за то прикупио је на својим дугим путовањима у ове земље. Међу његовим изворима прво место заузима Хекатај (в.). Херндотова прича тече пријатно и широко, и напредује, испрва испрекидана че-стим новелама, које су имале великог утицаја на светску књижевност. Поред уживања приповедању Херодот критички износи преузету грађу. Деловање завидљивих богова провлачи се као нит кроз његово приповедање. Стил му се мења од припростог, народног до узвишеног и сентетнциозног. Његов јонски дијалекат проткан је хомеровским и атичким реминисценцијама.